Leto '98: Utjeha

Do Bijeloga Polja
ljubicu te Olja...

Kaubojski vagoni su cool, ali u filmovima. Kada putuješ u istom celu noc, prestaje da bude prakticno. Inace, taj 15. jul je trajao tek par minuta, koliko je prošlo od ponoci, kada mi je Sale rekao da se spakujem jer uvece idemo. Gde? Pa na more. No problemo! Nemam kartu, ne znam kuda idemo, ali No Problemo!

Sreca je kada te celim putem ne smaraju penzionisani partizani koji se prisecaju '43, kao da je danas. Još gore, ne daju ti da dišeš jer hoce da spavaju a u kupeu se zadesi i malo dete koje neprestano place i majka deteta koja stalno vice na dete. A nama se sve to nije desilo, vec tri devojke, makar to bile Olja, Daca i Tijana iz Rakovice. Verovatno prvi put puštene s' lanca, htele su da se pokažu, da ispadnu karakteri, yeah! Malo su zracile i dosta loše komunicirale, jedva smo ih odvikli od toga. Ipak, da smo ih na vreme izbacili kroz prozor, bilo bi mnogo više mesta za nas. Bar smo Olgu, stoku nezahvalnu, izbacili na vreme. Živi dokaz koliko su ljudi pokvareni, neuvidajni, bezobzirni. U Bar smo zakasnili samo dva sata. Brze pruge srbije doživljavaju, izgleda, znacajno ubzanje poslednjih dana.
Dan prvi,

Stigli smo žedni i umorni. Vode nismo imali ni kap, pa smo cedili neki led na suncu, kap po kap. Nije pomoglo. Na kraju smo se bacili na uredivanje dvorišta & kuhanje & hladenje vode. U kuci u kojoj smo smešteni nema pijace vode, nema struje, vodu za tuširanje sipamo u stari bojler. No problemo! Skakavci su kao vrapci (a i lete kao vrapci), korov us biljke mesožderke, pauci skacu kao kenguri (malo manje), zmija, škorpija i puhova ima koliko hoceš. Ali no problemo.

Na plažu smo došli oko 5 popodne i, osim nas, bilo je još oko osmoro, što kupaca, što kupacica, mada su se neki u stvari samo suncali. Izmedu ostalog, Sofija (plava i sve što, fizicki, ide uz to), i sa njom Ana (cerka od moje uciteljice iz osnovne škole, oko 13 godina), Maja (neka Sofijina kuma, nisam baš osecao potrebu da je posmatram).

Po pozivu koji, prirodno, nismo mogli da odbijemo, Sale, Branko, Cira i ja otišli smo kod Sofije na hladno pivo. Branko i Cira su se brzo, dostojanstveno i prerano povukli, dok smo Sale i ja zaglavili do jutra, prvo kod Sofije a zatim u Utjehi.
Dan drugi,

Vidim na plaži devojku u tigrastom kupacem, a to je u stvari Vesna koja uvece dode do nas i zamoli nas da dodemo gore kod njih (kod 'njih' nam inace stoji meso u frizu) da pomognemo da se iseku neki borovi. Sledeca tri sata bili smo drvosece.

Od Sofije u Marinero, zatim u Bonacu koju sam snimio sinoc dok smo sedeli u Marineru. Muzika je neuporedivo bolja, pa smo mogli i da igramo.

Ani se svidja neki DJ stariji od nje 10 godina i uz to pedofil. Vreme joj je da pocne da vežba smuvavanja, ali neka nade nekog normalnog jer mi se od ovoga pocelo prevrtati u stomaku... Anyway, pustamo je, svejedno, mi pokvarenjaci koji sve vreme gledaju to sa strane smo uvek tu da uskocimo a ko nesto krene po losem (lose=nama se nesvidja, Ana se ne pita)
comment #4,

Kao prvo i drugo, tako ni trece vece Sale i ja nismo sišli u našu dolinu pre jutra. Ne bi Sale preživeo tolike škorpije, skakavce, puhove i šta ja znam... Cetvrto vece smo ostali da spavamo kuci i bilo je odvratno. Cira, Branko i Sale su psihodelisali sa bubama. Ja im nisam verovao dok nisu ubili gigatnskog pauka iznad moje glave. Onda sam poverovao i nastavio da spavam.
Dan peti,

Na plaži se otvorio kafic i moMentalno smo ga napunili. Dobro je. U Bonaci smo nocas eskivirali konflikt za lokalnim montenigerima. Cool!
Dan šesti,

Nocas sam planinario po vodu a u jutru me je Sale probudio žedan pa sam opet morao da idem po vodu i u kupovinu. Sada odoh da spavam

Komšiluk nam preti i tera nas u tri lepe jer ne možemo da se smirimo, ne može da se spava od nas. Na kraju necemo izginuti od smrtonosnih insekata i misterioznih pojava, vec od komšijskog harpuna. Danas sam izuzetno dugo bio u vodi i iako meni ona nije dosadila, ja njoj sigurno jesam.

Uvece sam doživeo jedno od najprijatnijih iznenadenja do sada. Tamara i Marija su sišle do nas na kafu sa baterijskom lampom. To me i raduje jer ovo je dokaz da nas cetvorica nismo jedini ludaci koji mogu da prežive ovde. Bili su i Anci i Sofija, ali ne dugo, ali svejedno. Elem, Tamara i Marija su donele i cokoladu, keks i step pa smo Tamara i ja to odreda smazali. Njam! Posle je Tamara pala sa stolice pa smo se toliko smejali da nas je komšija opet terao u tri lepe. Pobegli smo unutra i upoznali tamaru sa cinjenicom koliko je srece imala. Da joj se to dogodilo juce, docekao bi je cool kolac.
comment(s),

Sale je negde u trenutku zdravog razuma telefonirao kuci i saznao da ostatk benda gostovao na 'Rodi'. Bila je to poduža emisija o njima. To ga je ucinilo poprilicno srecnim ovih dana.

Na klopu se nikako ne bih mogao požaliti. Branko odlicno sprema I možemo da ga udajemo. Jedemo kao kuci, samo više. Prženo meso i roštilj, jaja, pomfrit, supe... Sale sprema salate. Sale i ja na smenu svakog jutra kupujemo hleb, mleko, paradajz, krastavce i još po nešto. Branko i Cira idu popodne kod Vesne po meso. Bog ih blagoslovio.

Sve ce to biti lepo dok imamo hrane i novca. Ostalo je još par pašteta i kad ih potrošimo skupljacemo bacene konzerve i strugati sa njih. A ceto imamo obicaj i da ostanmo bez pijace vode. Onda cedimo led, ako imamo. Ako nemamo, umiremo.

Inace, kada se vratimo sa plaže, dok Branko sprema veceru, mi ostali po malo sredujemo dvorište. Rad je stvorio coveka i jedini je nacin da covek ostane to što jeste. Xa!
Dan sedmi,

Dan kao i svaki. Nocu mrak a Sofija i Ana i ja smo išli na nocno kupanje. Skvasio se i Branko ali mu je bilo hladno. Kada sam ih pratio gor dobio sam poziv da svratimo (naravno), a posle sam otišao na plažu i kulirao sa nekim Novosadanima koji su se takože kupali nocno. Na kraju sam posle kartanja otišao kod Sofije sam.

Preko dana smo bili dobri i sredili drugi deo dvorišta. Bilo smo dobri i nocu pa nam košija nije pretio. Ipak, ostali smo bez vode. Jebiga!

Pitao sam Ciru da li je konzerve bacao sve na isto mesto ili onako bezveze. U prvom slucaju ce biti lakše da ih sakupimo i sa njih stružemo ostatke kada potrošimo pare. A i onaj hleb sa mravima je OK. To je kvalitetna mesna ishrana.
23.6.

Na plaži sam dan presedeo sa Tamarom i Marijom. Cool. Tamara je... mmm... Još kad onako stavi gornji deo kupaceg pa samo što ne spadne. Mariji - ništa ne fali. Ima i 10 kila viška a i poneki zastrašujuci izraz lica.

Kad je dan poceo da se završava dogovrili smo se sa Sofijom da idemo u 10 u Dobre Vode (Veliki Pijesak). Donde smo išli pešice, 13 ili 15 kilometara, koga je sada briga. Da nas je neko terao da toliko pešacimo, sigurno ne bismo. U svakom slucaju, bili smo u nekom "Papagaju". Sofija je narucila pivo, ali bili smo preko puta na stonom fudbalu pa je popila i sve sama, a i više od toga. Samo tako! Ipak, ni 8-9 piva nije nam teško palo, bili smo pri cistoj svesti i zdravoj pameti, da li od umora, ali ipak smo i igrali i sve to, samo sam se trudio da budem umereniji jer sam znao kakv nas put nazad ceka. I Tamara i Marija su se nekako tu našle, tako, yeah! Luda, luda noc.
Dan deveti,

(Ili koji vec, odavno ne znamo koji je dan i datum. Još samod apocnemo da urezujemo crtice u stenu, kao Robinson Crusoe. Ionako je sve drugo isto, makar nocu.)
24.7, kaže neko

Pre Sofije i Ane veceras su došle Tamara i Marija. Donele Jafu i Step, gest koji me je više nego oduševio, a i ponešto naucio. No, o tome kasnije, jer stigle su i Sofije i Ana, a Tamara Sofiju baš nešto i ne... miriše?! I onda je Branko otišao da spava, Ana sedela, Sale i Sofija se... lizali (?!), Cira i Marija... komunicirali, a Tamara i ja gledali zvezde (mlecni put = miliki vej, inace mnogo dobre cokoladice) i pojeli sve slatkiše.
25.7.

Ceo dan na plaži (sa Tamarom i Marijom), a uvece su opet došle sa slatkišima, koje smo (opet) Tamara i ja pojeli. Sa punim ustima se ne prica, ali se zato Sale sa Marijom svada jer je njen brat rekao štošta za sofiju (citaj: zabadao nos gde mu nije mesto), a i flaša Komovice ispred Saleta odavno je prazna i sve to ima nekakve veze. Na kraju: mir-mir-mir (mir=primirje, a ne ruska orbitalna stanica), i happyend i tako to.
26.7.

Na Utjehi sam vido psihodelicno nenormalno dobro sredenu Nivu i gledao je pola sata. Utabao sam stazicu okolo. Onda sam kupio slatkiše, i opet na pla¸i bili sa Tamarom i Marijom. Pogodite ko je pojeo slatkiše? Ala žderemo...
27.7.

Dan kao dan, a uvece je u "Bonaci" bila neka smrdljiva revija ženskog veša tako da je bilo prepuno, Tamara i Marija se nisu ni pojavile i mi smo celu noc igrali bilijar.
28.7.

Cira i ja smo bili sa Tamarom i Marijom u Utjehi i provodili se toliko da taman imamo dovoljno love da nešto jedemo još dva dana. Ali u "Bonaci" je bilo dobro: muzika je valjala i svi su odlepili kada smo igrali "Cihu-cihu-cihu-hu".
29.7.

Sparan dan i posle toga kiša, što je dobra prilika za kupanje po kiši (jedino tada je moguce, kada ne pada, onda je samo kupanje u moru, bez kiše). Onda je sinulo sunce i naša plažica se odjednom toliko napunila, kao nikada pre. Tamara je nešto prehladena (eh, žensko), ali vidimo se veceras, a hrane je taman ostalo da preživimo još ova 24 sata, posle cega idemo kuci. Jedva cekam.
cyberboom, leto 1998.