Nova godina. Staru sam ispratio u Jakovu. Onda sam seo u Ladu i novu dočekao u Bečmenu. Bilo je lepo. Treba probati. Ja sam doprineo stroboskopom. Zanimljivo je koliko ljudi mogu da se nalože. Za Srpsku ćemo valjda kod mene. Obećalli-e su da će doći. Hope So. Btw, veći deo GRADA je čekao Novu na Trgu. Sa demonstrantima. O njima kasnije. Čisto za neupućene. Tamo je bilo ludo. Ludo burazere, ludo. No, kao što rekoh, o tom, po tom.

Sledećih dana kao i svaki dobar Srbin nastavljam tradiciju tamanjenja svega što može da se tamani (pivo, vino, klopa, kolači...). Društvo je redovno tu. Mama nas rasteruje u ranu zoru.

Negde 1. Januara svratio je do nas stric Dragan. Došao malo iz Italije. Nisam mogao da verujem. Peca je ostao u Jakovu dva dana (putevi bili zaleđeni). Miloš i Dule su zamalo ostali u gradu jer nisu verovali za puteve.

I nastavak tradicije tamanjenja (ždranja i ožderavanja).

10.januar. Nisam vratio diskove (opet). Ana nije išla u grad. Pao je mrak. Sale i Ivan (opet) igraju 'doom'. Neka ih. Ana ide u Piere Cardene. Došla su kola po nju, voze je i vraćaju je. Meni takva mesta ne leže. A Prostor je nestao zauvek. XL Sucks! Onda sam pokupio Ivana, Duleta i Miloša da idemo u Crnu Mačku. Uz put smo pokupili i Lazu. Vratar ih nije pustio. Maloletni. Ivan je i mogao da prođe, zezno se (malo više). Po meni, mnogo je propustio. Jebi ga. Laza i ja smo ušli. Onda smo izašli i Laza nije mogao da nađe naočare. Nervirao se i hteo da bije klince. Bilo mi je krivo što se tako ponaša. Posle smo ja I Ivan našli naočare. Daću mu ih sutra. Bezveze. Tačka.

11.januar. Vozio sam Anu kod manikira. Zatim sam otišao kod Ace. Baš sam se uželeo da ga vidim. Kad je u vojsci. Kaže da mu je dobro na granici i da se (pazi sad!) ne bi menjao ni da čuva svoju zgradu. Puši Davidoff, jede meso i pije šta hoće. Ugojio se 8 kg. Za njega dobro. Uveče su Ana, Jelena i Bojana htele u Bus, ali su završile u Trezoru. Aca, Manić i ja smo se vozikali po gradu. Zatim su me - strahote li - uvukle u Trazor (oko 3:00 am). Lepo uređeno ali struktura ljudi nikakva. Jedva dočekah da se vratim kući.

O gluposti pojedinih devojaka iz ove družine... XeXeXe. Kada sam već ušao u Trezor i prošao čuvare, Jelena se mrtav ladna okrete i kaže: Pa treba da kupiš kartu. Hteo sam da je ubijem. Zar još i da dajem pare tim »#$%&/! Ali šta se tu može. Život je takav (Nekome majka a nekome maćeha).

14.januar. Sale Ivan i ja smo bili u SKC-u da slušamo Čavku. Bili su jako dobri (za razliku od predgrupe). Šteta je ako nešto ne urade, čoveče ( © by Ivan). Sale je rekao da ga bijemo kad sledeći put uzme gitaru :) Sreo sam Goransa, upoznao je Gorana veče pre toga na žurci. Pojeo se živ kad sam mu rekao da je propustio Love Hunters.

16.januar. Suadin rođendan. Nisam joj čestitao, ali ću svakako morati nešto da joj kupim. Ne znam ima li još šta interesantno. Mislim da mi je ovog dana Dragan doneo Notebook Olivetti Philos Color 22. Fenomenalno.

18.januar. Sprememo se za slavu. Donosimo stolove i stolice, klupe, sprema se klopa. Slavićemo sutra.

20.januar. Sveti Jovan. Dan kada mi jeste slava. Sklanjamo i sprememo. Ja sam toliko umoran da ne mogu ni da razmišljam. Pomažem, ali se mama i tata nešto ljute na mene. A pomažem. Ali sigurno su i oni umorni. Onda dolazi još ljudi, svi oni koji juče nisu, a meni je dosta ljudi. Hoću da budem malo sam. Malo se jelo, malo se pilo. Na kraju sam moju ekipu uljudno izbacio. Kucam, zovem Sezam, tačka. Loše u svemu tome je da je Ana jutros otputovala u Frankfurt, Jatovim avionom u 11:00 am. A baš sam navikao da je tu. Jedva čekam da se vrati. A tek otišla...

4.februar. Žurka kod mene. Dovukli smo pića koliko smo mogli, pozvali sve koje je vredelo pozvati. Prvo je bila frka da li će uopšte ko doci, a kad se sve sabralo, da li će biti dovoljno pića (bilo je). Bilo je dobro. A Momci me zeznuli pa sam opet ja dao gro love, ali vredelo je (a to je najbitnije). Ax, da. Laza je celu noc baronisao neke tri ribe koje su dosle sa saletom. Ma cool, strava, super, fenomenalno. Jednom recju, vrlo doboro odlicno. Drugom rečju, ko prezivi pricace.

13.februar. Dobro mi je. Prosvetari strajkuju i srednjoskolci se pitaju kada ce u skolu. E moj Beograde. Sada si pao najniže. Jutros su djaci HTELI da idu u skolu.

16.februar. Ivanov rodjendan. Mada smo mu poklone dali još juče. Ja knjigu Džima Morisona i Cecinu kasetu :), a ovi pesme sa Severa, koju Dule nije hteo ni da dodirne :) Uvece mi se spavalo i zaspao sam oko 22h.

17.februar. Sada mi je tu baka i kucam ovo (oko 14h). Uveče idemo kod Kristine na žurku.Vozio sam baku kuci i Lada se pokvarila i ostala na Novom BGu, kod pošte u Pohorskoj.

18.februar. Vratili se sa zurke, bilo QL. Dule (konačno) uhvatio Jelenu. Milos uhvatio... Anju (slatka je). Ja igrao i pio CocaColu (u stvari Pepsi – Navipovu) Onda razvezao kući milion ljudi i sada sedimo i pijemo pivo.

20.februar. Mama me tera da idemo po Ladu. Tati je rodjendan, a mića je odvuko ladu u servis pa smo ja i Mama spavali kod bake. Kratak dan, ali zamoran.

22.februar. Danas su Meglici bili kod nas. Naravno, bila je tu i Marija. Još danas. Sutra ide kuci u Padinjak. Viki i ja smo igrali X-Wing i on je ostao pa smo igrali celu noć. Ekipa je bila do pola dva pa ih je mama opet rasterala. Ja sam odvezao Mariju. Ex :(

23.februar. Puno mi se spava. Onda su dosli Dragan i Peca sa Maticem, a to me je obradovalo. High. Viki je otisao kuci. Dragan mi je doneo slike sa slave gde sam ja sa Draganom :) Boze, koliko je sam nisam pozvao. Bas nisam fer. A Marija... Marija je otisla kući, u Padinsku skelu. Ma šta će tamo koji K. Baš mi nedostaje da mi zuji tu po kuci. Šta ću, navikao sam. Ma.... ma otkud znam. Danas sam bas OUT. Dosta! NE mogu vise...

25.februar. Ustao u 5 ujutru, gledao neki cyber karate film, tumarao po kuci, bio kod Žorge pa doručkovao. Išao da vratim CD, zatim kod tetke, kod Ljubice (radi ponovo posle 5 godina), i na kraju kod bake. Dobili smo flasu paradajza. Yeah! Tek da ne budemo praznih ruku. Posle ću da zovem Mariju :)

26.februar. Dan je predivan. Boban je dosao do Jakova da uzme dokumenta. Bila je baka, Mića i Nataša, pa su svratili Sale i Laki, Ivan, Dule i Milos, ali i brzo otisili jer sam otišao kod Saleta da me šiša. Svaka mu čast. Zatim brzo kući da budem sa mamom pred put. Pocela je da pada i kisa, a ja nisam pozvao Mariju i sad mi je žao. Kad sam se setio, bilo je kasno.

27.februar. HeHeXeXe! Opet sam, ali to ovoga puta ide na dobro. Love nemam, ali i to je dobro, za kreativnost ako ništa drugo. Mamu sam jutros odvezao na autobus. U stvari, prvo na pijacu gde NIJE pronašla kornjaču i gde ja NISAM našao Bobana, ali mama jeste kilo kajmaka. Posle opet (uzalud) tražim Bobana, a pronalazim CD shop i tu se olakasvam za novac ekvivalentan ceni sedam CD-ova po 20 din... A diskovi: Ima tu Crannberies, R.E.M. i čak parni valjak, ali i stvari pout Dženis Džoplin, Jimmija Hendrixa, Kompilacije punk classica i Queena. Zatim kod bake, gde količina pojedene hrane mora biti bar za nekoliko redova velicine veća od maksimalne propisane. Kući sam napunio kadu i citao XZ, pa pustio 'Lepa Sela Lepo Gore' i zaspao, dok me Žorga nije probudio.

Zvao sam Mariju i doći će sutra (hvalim te Boze!). Laki je otkacio novi posao (sumnjiva firma) i otišli smo kod nekih Grkinja u Studenjak. Mesavina Grčkog, Engleskog i Srpskog. Da li si CULA? Xaxa! Onda je bila IMDS (Ivan, Milos,Dule,Sone) ekipa, a Laki nije ni išao kuci. Pricali smo (noTV) i otisao je oko 3:30. U 11h idemo Ivan i ja u grad. U ribolov??? Lov na Jelene??? Ma ko će ga znati... samo nek se okrece. Vec kraj??? A tek sam samom sebi dosadio.

Oko podne smo išli u grad da gledamo gitare. Ma dobre su. U sezam cafeu su mi ponudili da sviram u grupi!!! Nisam baš ja za to. Ne još, ali jednog dana... xaxaxa... Zatim kod čika Miće u Metalservisu, gde neki njegov kolega zna Gavrilovica (prodavac gitara, ali trenutno sa kompletnom ekipom na sajmu u - Frankfurtu). Dosao kuci i zaspao, i to nezgodno pošto su me posle bolela ledja. Gadno! Mariju sam zavo 106000 puta ali tek u pola sedam sam išao po nju. Potom je počelo da se širi ludilo. Vozio sam Danijelu kući jer je gadno bolesna (ženska pamet - bolesna a vozi se autousima). Do McDonaldsa pa kuci, a Laki i Marija su postali blago receno zanimljivi. Da ga ubijem lepo, a? E, zete, zete. Ili bivši zete? (Ma u konfete. Ko dete. U pastete. Bre.) Drndali su gitarom i bubnjevima... jednom me iznervirali... drugi put... odvezao Mariju kuci. Klasika. Sedimo i gledamo KIDZ, a sutra je otvaranje Cvrčka :) Kombinacija? Ne znam...

Nocas (naravno opet) nisam spavao. Malo sam prebrisao ladu (tablice, svetla i felne) i promenio gume na letnje. Menjamo tarifu. Kucam a tek je 11:11. Lude brojke. Marija je rekla da će ustati oko 13h, ali sumnjam s obzirom na to kada je sinoć otišla. Pozvaću iz pristojnosti oko pola dva. Ma, kad razmilsim, šta sad Marija. Kakve ona ima veze. Otkud znam. Ima mnogo ljudi oko mene (Previse?), ali sigurno ih neću menjati za karton Happy Day sokova (koji se beru u Madjarskoj). Ima toliko devojaka na ovom svetu. Lepe, i sve čekaju mene. Kako da ne. A Marija? Svidja mi se? Ipak, to je jedna nezahvalna uloga. Dajem otkaz. Teško se igra a slabo je plaćena. Oću povišicu! U vidu dve manekenke, ako može.

4.mart. Dan je trebao da bude moj. A onda je dosao Sale, IDM ekipa, zatim Laza i sve je bilo neko ludilo i gužva. Saletu je teško što mora da ide, vidim da mu je frka. Uveče ga pratim sa železnicke. Na kraju, nesrećno sam zaspao i probudio se tek u 2 am. Ma jebi ga!

5.mart. Valjda cu ovaj dan ugrabiti. Mozda odem i na trg. Ali prvo da sredim gume. Hoću i da usisam kucu (ne bas ja, ali usisivac...), da sredim biro, da zovem Mariju, da popravim Žorgi kondenzator i da mu odnesem ono za 'Demokratski Centar', da nahranim Baka i paunovima dam vode. A mogao bih i kod bake da svratim, da pozovem Dragana, da svratim do Vranesa, a i Draganu (Benkovic) bi bio red da okrenem. I dok sam ovo kucao mogao sam bar jedno od toga da uradim, ali nema veze.

I uradih svasta :) Cool! Pustao sam rock glasno da sluša ceo komsiluk, a komšiluk je za uzvrat palio djubre, ne bi li me ugusio i na taj nacin bar nekako uticao na smanjenje intenziteta moje muzike. Ali YOCK! Posle me je zvao Manić pa sam sa njim i Acom išao u KST. Mile i Rada nisu dosli, ali ni muzika nije bila neka, dugo me KST nije toliko smorio. Kuci smo otisli oko 2h, na spavanje.

7.mart. Dan je tek počeo. Danas ću do fakulteta, do Ace i da kupim Mariji nešto za 8.mart. Ma ko ga uopste izmisli? Klara Cetkin? Xex!

Jaoooooo! Koliko sam samo stvari obavio danas, a neke i nisam, ali nema veze. Jedno je vazno. Velickovic je dao ostavku, i to ne na marsu, u zoo vrtu, u savi niti na pijaci, već u rektoratu. To je nešto! Studenti pobedjuju, vreme je. Mislim... pola veka. Ejjj! A kad sam došao kući i leg'o da dremnem, probudili su me i doneli pokvaren komp na poporvaku. Crko hard disk. Kad ne paze, ali i ova struja. Posle sam gledao film o Sidu Viciousu i kupio Mariji poklon (valjda ce joj se svideti). Igrao sam Košarku. Najlepši je onaj dan kad se budim nasmejan. Sutra dolazi tata.

Ux, izgleda da ova makina ima crne rupe u pamcenju. No, šta sad mogu. Dakle, kao što sam negde pisao, nista me neće kako valja. Popravio sam kočnice na LADI ali i dalje treba da promenim manžetnu, levi kraj spone, i pije vodu kao vo. Ljubav očajno, sabiram se sa sobom da nisam 'in love' jednu drugu Mariju, ali se mišljenje nešto često menja. Zoricu nikako ne mogu da ubacim u konkurenciju. Ne znam, takav je feeling da to ne treba da raim. Nikako. Lova kao i uvek, znaci slabo. Ali biće (ali kao i uvek, znači opet slabo). No, ne valja se previse osvratati za sobom. Bolje da pogledam i lepšu stranu svega.

Uradio sam par odlicnih sitnih poslica sa kucanjem maturskih i slicnih radova. Brze pare potrošene na sporu vožnju, tj. benzin. Mušterije su, naravno, bile zadovoljne.

Sve više mi se svidja da uživam u prirodi, a LADA je baš dobra za to. Sava je lepa, a lepe devojeke su pogotovo lepe. Sve je lepo, samo što nije stvoreno za mene. Ja sam negde u ćosku, nemi posmatrač. Kad pokušam da se umešam, obezbedjenje me izbaci napolje pa moram opet da kupujem kartu. Prestao sam da se nerviram zbog fakulteta. Mislim da ću da menjam. Verovatno idem na FON. Joj, kad moji cuju. Ali neka, bolje je tako nego da studiram nešto što ne mogu da završim u razumnom roku (za manje od deset godina).

Na Sezamu pratim konferencije, ne trošim se previše OnLine. Od Interneta korostim samo e-mail, i više mi i ne treba. Sa WEB dizajnom sam popustio, da mi je samo veći HDD. Ništa nije kao pre. Hobi starih kompjuteraša postaje njihova profesija. Kome nije trebao kompjuter, sada mu treba. Kome je trebao kompjuter, više ne može da spava bez njega. Ko nije mogao da spava bez kompjutera, ne moze više da živi bez istog. Tako u krug. Poslednje šanse da se uzmu neke pare od mladih i neiskusnih. Ipak, verujem da nove generacije neće imati onaj stari šmek... onaj naš šmek koji smo stekli radeci sa mnogo straijim i kompleksnijim mašinama, provodeći dane noći i mesece oko poboljšanja koja su se izražavala u promilima...

12.jun. Nema vremena za bilo šta, a svi nešto traže. Izgubljen sam negde u svemu tome, jer kako bi ovo drugacije opisao? Slabo pišem. Laptop mi je pojeo par dana, zauvek i u nepovrat, i sada su izgubljeni, a bili su tako lepi. Ko mi je kriv kad radim istovremeno na dva kompjutera, ali tako je lepše. U međuvremenu sam nešto i naučio. Teška škola, ali sve se to najmanje tiče mene samog.

U životu mi je dobro i lepo, samo se već osećam pomalo beskorisno. Jedva čekam da počnem sa tatom da radim bazen. S druge strane, od fakulteta mrka kapa. Neću proći i to znam. Tati, a pogotovo mami, biće jako teško, ali bolje da prelomim sada nego za godinu dana, ili dve - tri godine, kada bude previše kasno. Već sam pokrenuo jednu improvizovanu mašinu zvanu internet da radi na moju ruku. Prikupio sam informacije a sada pokušavam i da poboljšam uslove. Eto! Samo, ne mogu da pronađem dokumenta. Ali ne mari, u krajnjem slučaju ću izmuvati nešto. Nadam se, bar.

Kad sve saberem, Vesna je bila u pravu kada je rekla da ove godine treba posao ostaviti po strani i raditi na sebi. Posao stvarno slabo ide! Nažalost, izgleda da se i ljubav ubraja u posao. Mada, prema mnogim osobama za koje sam na tranutak mislio da imam jasan stav, sada imam samo pometnju. Kao što rekoh, izgubljen sam i ne znam više šta ko hoće a šta kome treba da dam. Zatvaram se u svoju školjku. Odbrambeni mehanizam. Jednostavno ću da nestanem. Da napravim fanzin na osam strana, da ga umnožim u sto primeraka i podelim po gradu, da odem na Krit i kupam se u Sredozemnom moru, da nađem nekog ko će me voleti i koga ću voleti, da... ma svašta ali vreme će reći svoje, ono je najbolji sud.

Tako mi ostaje da uživam u onome što imam, da se pripremim za nove obaveze i da osvojim glavni trofej pa mirno spavam. Do tada mesec dana. U stvari samo dve nedelje (ako se ne varam), ali šta s tim? Prošao sam svašta pa ću i ovo. Nekako. Stop.

17.jun. Od poslednje šetnje prošla su dva meseca. Sve se vraća na svoje. A onda vlada diže cenu školarine i počinje: ŠETNjOM NA DAHIJE. Okupljanje u 3 po podne 'na starom mestu' (plato ispred filozofskog). Na crveni dzip je opet montirana platforma (ako je ikada i skidana) sa ozvučenjem. Iz fijoka smo povadili zviždaljke i ponovo ih zakacili oko vrata. Sa zavese smo otkacili bedzeve sa protesta i stavili ih na kape i odecu. Ponovo smo spremni. Spremniji nego ikad da se borimo za svoja prava. Šetnja kroz Srpskih vladara, pored skupstine, kroz Kneza Milosa i Generala Ždanova, Nemanjinom i koroz Blakansku nazad na plato. Cupkam i igram odmah iza džipa. Veselo mašem ljudima. A za koji dan ponovo, samo ako ne ispune zahteve. Buka je (opet) u modi.

18.jun. Nisam išao na fakultet jer smo tata i ja betonirali bazen. Bar dok nije pala kiša. Mama je supila ženski lobi u sastavu ona, Zoka i Mira Vrućkić. Posle sam vratio CD u Cvrcak, išao kod Vraneša i kupio tati PEPSI. Bez šekera, naravno.

19.jun. Idu dani. I mi sa njima. Danas idem do FONa i VETEŠa da vidim kakve uslove nude. Neću da se zakopavam Tehnologijom koju ne mogu da svarim kako sam mislio da mogu. Bolje ipak da idem dok je vreme. Daleko, što dalje, gde ne trebaju pilule za (li lu le) spavanje. Al pojas niko da dobaci. A ja? Ja vozim daje...

Marija je daleko, preko Save i Dunava. I njoj treba pojas za spasavanje, da pobegne iz močvarne izmaglice u seoske atare. Samo, zašto bi to uradila? Zorica je zato uvek tu, tako da i ja ponekad imam potrebu da bezim. Što dalje. Ipak, bice lepo da svrati koji dan na bazen. O Dragani kasnije. Tamara? Opa! Još jedna. Ma creem bre, moronu. Aaaaa... Ona! Ona se takodjer muci sa školom (školo, školo...) U prevelikoj je frci da bi o bilo čemu pričala. Možda kasnije... Neka joj bude. Ostale poznanice su trenutno u nekoj drugoj dimenziji. Do njih ne mogu da doprem. Na trenutke ni do sebe.

Jurnjava, internet, cyberspace, jedan profesor sa VETEŠ, položen ispit i upisivanje za koji dan. Mama i Ana su zadovoljne novom školom u koju sam se upisao. Viša Elektrotehnička, odsek: Računarska tehnika, prrofil: inžinjer elektrotehnike za računarsku tehniku, trajanje: 5 semetara odn 2,5 godine, 920 din godišnje + ispiti. Možda i bude nešto od mene. A u istoj zgradi je Škola za negu lepote. I lepe devojke, što će me upropastiti. A ima i lepih kafića okolo.

Juče Ivan i Miša došli na važan razgovor. Treba da se pravi žurka i treba im lova. Računaju i na mene. Bilo bi dobro 50 demića, kažu, ali ja nemam love pa će biti dobro šta god bude. Već imam u glavi neke kombinacije da dođem do love, ili barem dela iste, valjda će biti OK. Ionako je to NJIHOVA žurka i NJIHOVI ljudi. Mada, iskreno se nadam da će se i za mene naći nešto žensko, mlado, simaptično, privalčno, seksi i... ma baš to. Lepe žene prolaze kroz grad, ja na uglu stojim sasvim sam... A u kombinaciji (za lovu) je i Marija. Nadamo se da ona ima da pripomogne. Uostalom, biće tu, svakako.

I što se tiče Marije, sam sam sebe zajebo pre neki dan, ali nisam ja kriv što je Đorđević dao koš u zadnjoj sekundi (opet) pa smo zato razbili ustaše (a posle kod mene u Birou i gajbu piva, da proslavimo). Tako se našla gomila ljudi u kojoj niko nije bio posebno bitan, samo je pitanje koliko je ko to osetio. Važni smo bili mi i pobeda. Ponekome i pivo. Sledećefg dana sam jurcao oko upisivanja pa po gradui sa Icom i Draganom, pa u Sezam i kući, i bio sam toliko umoran da nikakvo društvo nije dolazilo u obzir. Spavao sam 12 sati. Napolju je nepodnošljiva vrućina, odo ja negde daleko. Na more? Možda.

Promenio sam fakultet i oni koji me ne znaju su šokirani. Ima da im... opštim sa majkom. Ali sada je leto a vreme je ružno i nikako da završimo bazen. Ne znam gde ću na more. Možda me put odnese negde gde je lepo.

29.jul. Ana, Marija T, i ja idemo na more. Najavljeni luksuzni autobusi sa erkondisnom, TV-om, WC-om, udobnim sedištima i šta-ja-znam-čime-sve-ne je koegzistirao u osrednji krš rasturene lamele koja je smrdela ceo put, koji se jedva izvlaci na vecim uzbrdicama a u ludim krivinama pretiče na duploj punoj liniji iznad ambisa od par desetina metara.

Konačno, stigli smo u Budvu. Soba u kojoj smo nas troja ima cca. 10 kvadrata i tri kreveta koji zauzimaju 7 kvadrata. U kupatilu je bojler sa koga ti na glavu kaplje hladna voda kad god sedneš na WC solju. Elektrošokovi očekivani. Mada, plaže su OK, sve je daleko sredjenije od mog poslednjeg boravka ovde pre par godina. Crnogorci su ljubazni a turisti šetaju, keze se, foliraju i lažu jedni druge. Ja se odmaram od svega. Ruke od rada, glavu od razmišljanja, prste od kucanja, oči od video kaseta. Bar do 7. avgusta.

6.8. Kraj odmora. Dosta ga je i bilo. Sad bih bas mogao malo i da se zmaram, cyberspaceom i internetom, naravno. 'Tamo negde' me čeka tona nepročitane pošte, pokoja razglednica, Angela, Lada, neodgledane i nepreslusane kasete, Lav Premium i rodjendan. Kad se vratim. A ovde 'Mile voli disko' i ja se trudim da nadjem nešto pametnije, ali džaba. Ja nisam odavle. I kad smo kod toga, Neletov novi album bi bre trebao da stoji uz Kasandru nego uz El. Orgazam. Ipak je bolji bio kad se drao. Sada peva, ili bar to tvrdi Kornelije Kovac. Ali eto.

Pakovao sam stvari i slušao muziku. Zatim razmišljao o devojci koju bi voleo. Na kraju sam, primenjujuci samo meni poznate lucidne metode haosa i bezumlja došao na ideju da ponesem kuci i flašu morske vode, zatim tu vodu sipam u bazen i hvalim se kako u bazenu imam morsku vodu. Ovo ne smem da zaboravim (a zaboraviću). Sutra takodje treba da zovnem mamu, red je a i valja se. Planiram šta ću i kako ću kući. Sta je sa Ladom? Ništa ne znam. Kao pravi zadnji papak. Kao sneg u prolece.

Gaga, Tamara (Ćeriman) i ja zadnjih dana idemo u strašne provode. Jurcamo ladom po gradu, šopingujemo, vrištimo, kuliramo. Rekle su da vozim kao u filmu.

Za koji dan mi je rodjendan ali nikome nije stalo. Nije ni meni. Ipak, možda ispadne dobro pa se izludujemo. Saletu je stalo, ali do svirke. A i njemu je dosta jurnjave za opremom. Kladim se da klinci do kraja nece mrdnuti prstom i da će doci na manje-vise gotovo, ili jos gore pred kraj, pa će kao nešto da urade a u stvari bolje ni to pa da bude stvarno nista. Treba da smislim koga cu da zovem. Ma svejedno. Iskreno, vise bih voleo da modem proradi. Ali ajd' sad. Ex! Eto!

Vracam se sa bežanije i na Ladi je izgorela instalacija. Lud poklon za birthday, nema šta.

Momci dolaze i donose ludački mnogo opreme. Zatim sviraju kao pomanihtali. Kao Ajron Mejden i Pink Flojd zajedno. Ludilo. Skačemo u bzen. Mokri smo. Počinje da pada kiša. Dobio sam neke poklone. Muzika je od Saleta. Momci su fenomenalni. Umorni smo. Svi idu. Spavam.

Znam da neću uci. Ana je uzela pečat a Marija zaboravila ali je posle dobila. Nešto moljakaju ovoga na vratima ali mene u stvari baš zabole za sve to i glupo mi je što se tako glupiraju i sve to. Pišem poruku za Zlatka i Ana daje DJu da mu da ali on se to vece ne pojavljuje. Koje sranje...

... Koje sranje. Dao sam 30 i nesto dinara za benzin a sada ne mogu da udjem u klub u koji redovno, u proseku jedanput nedeljno, dolazim već 5 godina. Nesto mi se steze u grudima. Mislim da bih mogao i da zaplacem. I da ubijem. Totalni revolt. Ana i Marija još gore. Ana hoce da udje pošto poto. Marija neće jer ja ne mogu. Anu to nervira i kreće negde pešice. Marija krece po nju, ja kolima (Marija, marija... ne znam zasto ali sve vise mi se svidja u zadnje vreme. Bar ne pokusava da izvuce neku korist, jedna od retkih, u zadnje vreme). Idemo.

Zakleo sam se da više ne idem u KST. I neću. Dolazimo kod Baneta nenajavljeno ali on je sa dve devojke i nema sanse da se izvuce pred Anom. Ulazim. Pijem pivo. Ne mogu da se smirim od svega. Nerviram se. Ja SKINS?

22.avgust. Idemo u Rumu da nadjemo Sladju. Nema šanse. U stvari, našli smo ljude koji je znaju ali je ona izgleda otišla nazad za Frankfurt. Zapalila. Proš'o godisnji. Bezveze. Za dorucak vruć burek a Bane uči Anu da vozi. Ne sedam u kola dok je ona za volanom. Ne danas.

Jedan cudan telefonski poziv od osobe na koju dugo nisam mislio i odlazak na žurku sa koje bezim da ne bi bio smuvan. Šta ćes. Nekad to jednostavno ne valja.

Kum Viki me zove na svoju žurku. Nosim osvetljenje, dolzaim, muzika piči, pičići se smeše i kao da mi nesto obecavaju. Nema šta, Dobanovci su definitivno mesto u kome ima lepih devojaka. Ex. So, devojčice, pivo, rokenrol... Ovih dana shvatam koliko smo mi iz stare generacije u prednsosti u odnosu na nove klince. Mi smo uvek znali KAKO se pije i KOLIKO. Umemo da skačemo, umemo da pričamo, da složimo priču, da pobegnemo, da iskuliramo. Jednom recju, da kuliramo. Oni se samo zabiju u ćošak.

14.oktobar. Vratio sam se sa predavanja i zatekao na sekretarici gomilu poruka. Najvaznije: zvao me Rešćanski iz Kikinde, koji je sada u Beogradu. Čujemo se i dogovaramo se da se vidimo. Tako odlazim na Konjarnik i kapiram da je tu i Škuljec, i neki Dule (kul dečko) i Bojana (ona iz Kikinde, ošišala se ne skroz kratko ali je ipak i dalje slatka). Rezultat: Rešćanski i Škuljec idu samnom u KST, Bojana uči, Rešćanski startuje neku ribu, videce se sutra, idemo kući, konačno mogu da se naspavam.

U KST dolazimo Toma, Aca, Nebojsa i ja, a kasnije se nalazim i sa Rešćanskim. Onu žensku od ponedljka je zaboravio pa eskivirao. Pametno? Možda. Skačem i oslobadjam se negativne energije. Prebacujem polaritet na plus. A onda me startuje neka devojčica. Tijana. Slatka je (čini mi se, mrak je). Anyway, brzo mora da ide. Do sledeće srede.

21.oktobar. Svratio sam kod Gage da vidim kako joj ide sa kompjuterom. Ona je upravo oprala kosu i bila je iznervirana i tužna što se posvadjala sa tetkom. To je sve zbog one njihove gošće Jelene iz Pljevlje (koja je u Crnoj gori kojoj je predsednik republike od danas i zvanicno gospodin Milo Djukanovic). Nije ni čudo. U ionako mali stan je došao i peti član (ne računajuci kornjače, odnosno kornjaču ako se oduzme sada već pokojna Nadja koju smo sahranili u Savi posle 5 km vratolomne voznje po sred vojne vežbe). I tako, pokupio sam Gagu da dodje kod mene gde može da se odmori od sve one frke kod kuće.

Malo smo gledali filmove (Trainspotting i Clueless), malo surfovali po cyberspaceu (chatali sa Tamarom & co.), malo jeli (prejeli se od prženih kobasica), a Gaga je poprilično i spavala što ja skoro neću jer moram ujutru da čekam Anu da stigne iz Frankfurta, prvo da zove a posle da idem po nju!

Loodo, boorazere, loodo! Nazvao me Burke zbog nekih programa i ispostavilo se da je njegov ćale dobio posao od Warner Brossa da sinhronizuje crtaće (Cica Maca i Pticica), samo će neko drugi morati da bude ptičica a taj drugi će biti ON- Vlada, Burke. Zatim je imitirao pticicu, i cica macu, i Elmera, i Patka Daču, a ja sam vristao od oduševljenja, nisam imao pojma da on to BAS TAKO dobro radi. Loodo booraere, loodo. Takav dan.

Ovog meseca ja i Gaga smo završavali njen diplomski. Posle redovnih odlazaka kod profesora Lazina, izgleda da smo konačno spremni i za finalnu verziju. Tata je uglavnom bio u Kikindi gde je sredjivao Anin stan, ja sam išao na predavanja... Ništa lepo i ništa zanimljivo.

Mama i Ana su došle iz Frankfurta, niko nezna gde će za Novu godinu, niko nema love, bedak je a meni je dosadno da sedim kuci.

29.12. Mama i tata su Ladom išli u Surčin na pijacu a ja sam se zabrinuo jer ih dugo nije bilo kući. Posle sam gledao TV i išao u Video klub i kod Marije T. da joj vratim LightShow. Ne znam šta ću sa sobom. Tužno, ali istinito. Ne znam kada je (bio?) maskenbal u KST-u.