City


Stalno vedrog, stalno nasmejanog lica, objasnjava nesto tako divno cega do sada nismo ni biloi svesni. Jedino ne znam sta, utisao sam ton totalno. Ne zanima me. Dodje mi da ga ubijem. ne televizor: Stanka, Boska - svjedno. Snimak: iz Budve, gde je ekipa 'sitija', sede sa nekim muzikantima i devojcicama na kamenom zidu i pricaju nesto tako kul, a sto ja ne mogu da cujem iz poznatih razloga. Au!



Izvorna muzika Karica

Televizija. Vesti. A sada snimak sa solistickog koncerta Danijele Karic. Izvodi se izvorna etnografska Srpska muzika. Super, pomislim. Onda video klip.

Koliko se ja secam, do pre koju stotinu godina Srbi su svoju muziku izvodili na bubnjevima, frulama (Pastir production) i guslama (Filip Visnjic Digital Band). Naravno, nisam ni ocekivao da ce ovo devojce da se pojavi na sceni sa ogromnim Goc bubnjem uz tresku i urlike. Nisam ipak ocekivao ni da ce da lelece na sav glas gudeci na gusle (Boze mili cuda velikoooga! Izbori su u zeeemlji srrrrbijiiii! Ne pobedi moj rodjeni baaaabo!). Znaci, ocekivao sam da Danijela Karic duva u frulu.

Kad ja (tj. TV kamera) tamo, a ono medjutim. Ona ne svira nista od ovoga. Ona srpsku originalnu muziku izvodi na drevnom instrumentu koji su Srbi izmislili pre vise hiljada godina, a koji su gremani i latini i sta ja znam pre dvesta godina nepravedno pripisali svojim izumiteljima. Svira klavir.

Da se razumemo, nemam ja nista protiv klavira. Stavise, jedva cekam sutrasnji koncert u podne. Tako cu imati prilike da cujem Cajkovskog u izvodjenju na elektricnoj gitari, irsku muziku na ksilofonu ili mozda kineske balade na harmonici. Bice to nezamenjivo iskustvo. Jedva cekam.

cyberboom, leto 1998.


Modne Revije

A jeste li primetili kako kod nas izgledaju modne rveije? Mogu da se odrzavaju na najskupjim i najeltinijim mestima, sta ti ja znam gde, ali jednak je osecaj da nesto fali. Recimo: pista po kojoj mankeni setaju. Organizovano je do sada, evo, koliko stotina revija i 'revija' u beogradu, i niko da napravi jednu obicnu, bednu, pistu od desetak metara i siroku tri-cetiri, da imaju maneknke po cemu da setaju. Ne! kod nas se setaju po podu izmedju posmatraca i stolica na kojima ovi sede, kao da setaju za malog Radojicu, a ne (ve)Vericu Rakocevic ili 'Elit luk(ac)'. Ili mozda to zato sto nismo kao ostlai svet u kome je sve ukusno zatamnjeno, a samo pista (koje, jelte, nemamo) neutralno osvetljena. Kod nas sve jednako bljesti: i manekeni i publika, da se covek zapita ko tu koga gleda i snima... Mozda da bi kamere snimile sve one vazne goste koji su tu samo da bi svojim prisustvom doprineli znacaju i velicini revije. Recimo Ruska Jakic?

Ako nista, onda je jedna od vecih nesreca gledati snimak domace revije na isto tako domacoj TV-stanici. Pored modela koji se retko i slabo vide za razliku od nogu manekeni i nogica okolnih stolica, na uglu ekrana postoji i kvatratic u kome je slika umanjena desetak puta i spljostena na pola visine: verujem za one koji imaju probelma s avidom, to jest vide uvecano i izduzeno (ima li ih?)...

I, tako, dok se nase manekenke lomataju po podu izmedju redova stolica na ekskluzivnim revijama, ja cekam da neko napravi jednu obicnu, najnromalniju. Mislim, najnormalniju za pariz, Njujork, Milano... Samo to je prava stvar. Sve ostalo je zezanje.

cyberboom, leto 1998.